Господ наш је милост и доброта сушта, Но због греха људских страдања попушта: Поплаве, болести, потресе и суше, Страхоте и муке на тела и душе. Ко не види Оца када даре нуди Нек Судију види кад праведно суди. У Судије страшног много слугу има, За људско спасење Он се служи свима, Земља даје трње, змије и зверове, А небо поплаве, муње и громове, Зли ветрови болест, сунце жар и таму, Њива – или жито или празну сламу. Колико дарова за верне спремљених Толико бичева за злобне сплетених. Адамова поља блага роса роси А Содом и Гомор мач пламени коси. Изнад других твари Бог љуби човека, Зато много прашта, зато дуго чека. Но кад се и Божје стрпљење преврши Место росе тада огањ своје врши.            АВТОР - СВ. НИКОЛАЙ, ЕП. ЖИЧКИ И ОХРИДСКИ

 http://blagovestnik.bg/19-11-2021/