Владика Николај је имао два синовца. Један је био владика шабачко-ваљевски Јован (Велимировић), док је други био Тиосав, председник Привредног суда Србије у Београду. Владика Николај је још пре Другог светског рата укоравао свога синовца, Тиосава због његовог претераног учешћа у закулисним политичким играма. То се тек повећало после Другог светског рата када је Тиосав отишао у комунисте. Остало је забележено да је у једном писму Тиосаву, владика Николај рекао: „Ја не могу доћи док су комунисти на власти, али кад ја дођем, ти ме нећеш дочекати.“ После пада комунизма, 11. маја 1991. године мошти владике Николаја су пренете у његов родни крај. По сведочењу очевидаца, вече пре доласка моштију, Тиосав је испричао садржину овога писма, тврдећи да се владика Николај преварио, јер сутра долазе његове мошти, а он их дочекује. После напорних припрема за сутрашњи дан Тиосав је легао да се одмори. У току те ноћи је умро не дочекавши долазак моштију владике Николаја.